Krpljenje pau?ine

Roman koji nikoga ne?e ostaviti ravnodušnim a obnavlja ve?no razaraju?e pitanje da li smo saznali sve što je važno o najbližima? Da li smo se – za života – dovoljno ispri?ali? Da li je, drugim re?ima, mogu?e naknadno „popunjavanje praznina“, makar kao oživotvorenje „li?ne utopije“. Roman Krpljenje pau?ine opisuje dirljiva nastojanja sina da obnovi pokidane niti porodi?nog tkanja, da ponovo uspostavi sudbinske važne pojedinosti o?evog života, da naknadno složi kockice jedne mu?eni?ke ali i izuzetne sudbine u mu?nome vremenu kada je porodica bila jedino uto?ište i odbrana od politi?kog i svakog drugog nasilja. „U neumoljivom preispitivanju pisac se – poput Danila Kiša – u potrazi za ocem, koji je za života ?eš?e bio odsutan nego prisutan, kre?e stazom bolnih uspomena sve do okrutnog saznanja da se ono što je bilo ni na koji na?in osim u se?anju i pri?i ne može oživeti i izmeniti.“ (Iz recenzije Milete A?imovi?a Ivkova) „Stapaju?i mozaik jedne tragi?ne sudbine, mere?i i opštost i detalj na najosetljivijem tasu, pisac je u romanu Krpljenje pau?ine podigao spomenik bezmernoj ljudskoj patnji i stradanju.“ (Rada Saratli?, Politika )