Pri?e o zašti?enosti

U srži ovog zagonetnog, duboko sugestivnog romana, leži teorija da postoji zakon nizova koji povezuje naoko slu?ajne doga?aje (koju izlaže stvarni nau?nik Pol Kamerer, ?iju biografiju je napisao Artur Kestler). Vilhelm Bolt, rudarski inženjer, nakon što za dlaku izbegne pogibiju u rudniku, biva ube?en da na svetu postoje nepoznati uticaji zaštite. Kao bogati, penzionisani otpadnik koji živi na imanju u norveškoj provinciji, potpuno se posve?uje dokazivanju Kamererove teze sakupljaju?i pri?e o sinhronitetu. Dve duge pri?e smeštene u razli?ito vreme i mesto ilustruju Boltovu pretpostavku. U prvoj, duh utopljenog mornara sa barke koja je potonula u vedroj no?i na opasnom moru pohodi upravnika svetionika Sand, Kalea Jakobsona; još više duhova javlja se Kaleovoj ?erki epilepti?arki, Josefi. Druga pri?a dešava se u Rimu 1497, kada bogatog, izgnanog firentinskog trgovca, Lorenca del Vetra, pogo?enog retkim oboljenjem kože, isceli stara, nevešto naslikana slika Bogorodice. U pripovedanju Hansen daje prednost pristupu ruskih babuški, gde je jedna pri?a uklopljena unutar druge. Njegov „serijalizam“ je romanti?an u najdubljem smislu, alegorije i pripovesti sadrže dubinsku strukturu sveta, dok su matematika i nauka samo promenljiva površina. Zanatsko ume?e proze 19. veka i složenost misli 20. veka od ovog romana ?ine hvale vredno štivo.