Jasna Poljana

„Ponekad mislim da sam opsednuta životom i ljudima. Svet nije lep zbog onoga što je u njemu ve?no lepo i što nepromenljivo stoji nasuprot naših raspoloženja; lepotu sveta ?ine ljudi, oni uspeli i oni izuzetni. To sam najpre otkrila slu?ajno, u ?asu zbunjenosti i usamljenosti, kada sam umesto bekstva izabrala traženje. Posle je došla svesna želja da takve ljude sretnem, neki su mi sami dolazili na put. Saznala sam i to da postoji jedna klasa ljudi, ?vrsto povezana istim težnjama i shvatanjima, iako podeljena nacionalnostima, ?ak i rasama. Oni prolaze mimo nas i žive me?u nama, i, ?esto, tek kada iš?eznu, po svetlom tragu koji je ostao iza njih mi shvatamo koliko su ja?i od svoje smrti. Tada je kasno da ih darujemo i da ih žalimo, ostaje samo da prihvatimo bogatstvo koje su nam ostavili. U vremenu u kome živimo ovakve re?i ?ine se, možda, preteranim. Me?utim, takvi izuzetni ljudi postoje i ja sam ih sretala. Oni su kao oaze svetlosti, kao ?iste i jasne poljane na kojima svako može na?i onu neophodnu meru spokojstva nužnu da se življenje ne pretvori u lutanje. Posmatrati svet, ?itati knjige, naslove s prvih stranica novina, i misliti šta ovaj ili onaj ?ovek koga poštujemo, ?iju misao volimo, o tome kaže. Ne biti sam u nespokojstvu i brizi, u razo?aranju, u svim tim protivure?nostima koje se oko nas stežu kao ledeni obru?. Ništa se ne može graditi bez poverenja: ni ljubav ni prijateljstvo, niti bilo kakvo delo zajednice; poverenje je ona gvozdena konstrukcija koja telu gra?evine omogu?ava stamenost i život. To poverenje ne živi ni u pticama ni u bilju, ?ovek je njegov bujni ili usahli izvor. Eto, jedino zato idem stopama ?oveka, vreme mi je pokazalo da put nije pogrešan. Htela bih jednom da ih sve saberem i opišem, one vi?ene i zna?ajne, i one, po merilu sveta, sasvim bezna?ajne; tako bi se moglo dokazati da svet u kome smo živeli nije bio lišen bogatstva i zra?enja, ako su se ona želela i htela otkriti.“