Bogorodi?ina crkva u Parizu

Romanti?na pri?a u kojoj ni za koga nema sre?nog kraja, pa ni za one sasvim nedužne. Pri?a o ljubavi koja oslepi, ogluvi i ojadi one koje je pohodila, bila ta ljubav roditeljska, ljubav prema bogu i nauci, ljubav prema umetnosti, ljubav prema mu & scaron;karcu ili ženi, ljubav prema životu... U ovom ?uvenom romanu Viktora Igoa, pored njegovih poznatih junaka: zvonara Kvazimoda, Ciganke Esmeralde, sve & scaron;tenika Kloda Frola, samozvanog filozofa Grengoara i lepu & scaron;kastog vojnika Febusa, ima i jedan književni lik koji stoji rame uz rame s ovim ljudskim likovima - zdanje Bogorodi?ine crkve u Parizu, zdanje koje zbog svoje velelepnosti, zna?aja, lepote i gotovo izbrisanog natpisa & bdquo;sudbina " na svom ulazu za pisca simbolizuje sve ono neprolazno i najvrednije u ljudskom stvarala & scaron;tvu. U njenoj senci doga?aju se ljubavi sa stra & scaron;nim ishodom, u njoj se kriju ?iste du & scaron;e odba?ene od ljudi, ali i du & scaron;e koje je ljudska strast sagorela i izopa?ila, na njenom stepeni & scaron;tu ratuju najgora ljudska beda i sila, a srednji vek pred njegovim vratima izvodi svoje najsramnije i najživopisnije komade. Ovo je možda i najpoznatija pri?a iz pera Viktora Igoa. Na trenutke jeziva, na trenutke rableovski urnebesna u svojoj bespo & scaron;tednoj kritici sveta i ljudskih slabosti, Bogorodi?ina crkva u Parizu nije izgubila ni & scaron;ta od svoje privla?nosti i snage, i stari na najlep & scaron;i mogu?i na?in - poput katedrale ?ije ime nosi.