Smisao i ljubav

Šta je to što ljude mami i odvla?i na putovanja? Kakav je to nemir što se budi pred novim vidicima, pri pogledu na široko nebo i more, kad iz daljine za?ujemo zvižduk voza i sa obale gledamo kako put horizonta klize bele zdepaste la?e? Da li je to samo novo, nesvakidašnje, avantura? Nema li u tom ustreptalom pokretu srca svega onog što izaziva neispunjeno, nezadovoljeno, traženje: mogu?nost još onog iskonskog ?uda koje se može zbiti, utoliko pre ako je van naviknutih okvira? Ne putujemo li, ne privla?e li nas daljine i velegradi, zaseoci i luke, zbog onih finih vezica koje, kada se pokrenu, zazvone u nama sve?ano, kao Geteova zvona uspomena? Nije li draž gradova, drumova, obala i stepa u onima koji su tuda živeli, hodili i brodili, stvaraju?i i ostavljaju?i nam svoja snovi?enja i jave, zaklju?ke od kojih nas potresa jeza ili se ne?ujno na hladne zene spušta mlaki veo plodonosnih snova...? Da li putujemo da tražimo isto ili suprotno ?