Kina

„...Na atlasu velika mrlja Kine raste, postaje neuhvatljiva pogledu i on roni kroz nju kao nesre?na mala riba koju ?e progutati sopstvena želja. Dosta je ljudi bilo u Kini i mnogo se pisalo o toj zemlji. Putnici su ispri?ali sve što ih je tamo iznenadilo svojom posebnoš?u – tako smo saznali sve bizarnosti na razne na?ine interpretirane. Videli smo, kao sopstvenim o?ima, dvorove i hramove, vrste porcelana sve do onog iz pokrajine Kjangsi, porcelan što ne prelazi debljinu ljuske jajeta; opisali su nam razne vrste mu?enja i tajne erotskih nastranosti; zavirivali smo u pušionice opijuma, u klubove šangajskih milionera i tako bili svedoci njihova raspusnog života. Kina nam je predstavljena s najfolklornije, ’najkineskije’ strane. Kinezi su prikazivani kao naj?iš?i predstavnici svoje rase i idolopoklonici Zapada, fini, svileni, s dugim zašiljenim noktima i o?ima zamagljenim opijumom, pohotom i pohlepom za novcem. S druge strane, ako to ve? nije bio ambijent jednog još u Evropi zamišljenog kineskog muzeja, romani su govorili o bednicima koji s religioznim zanosom trpe svoju bedu, i ta je beda bila vrlo živopisna, ?inila se gotovo insceniranom radi kurioziteta, u ?ast radoznalih turista. Bilo ih je, daleko manji broj, koji su govorili i o stvarnoj, proživljenoj tuzi ove zemlje, ali je jedva ko ulazio u njene uzroke nagoveštavaju?i mogu?nost i druk?ijeg stanja. Dolazili su putnici i odlazili, odnose?i sobom više ili manje, prema potrebama i sklonostima. Znam da je, široko uzevši, u narodima, kao i u pojedincima, sasvim lako videti ono što se ho?e, jer nema ?oveka, ljudskog dela, pa ni naroda, koji ne bi bio zbir pozitivnih i negativnih odlika. Volter se još davno divio Kini i voleo je. U toj je zemlji nalazio ostvaren utopisti?ki san o idealnom društvu. U kineskom narodu video je racionalan narod, antireligiozan, disciplinovan i radan, narod koji zasukanih rukava, dive?i se oskudnoj lepoti prirode oko sebe, ’obdelava svoj vrt’. Monteskje naprotiv, doživljava nešto sasvim drugo. On apostrofira Kinu kao primer r?avog državnog sistema. Tamo caruju despotizam i servilnost, dva elementa što ura?aju kukavi?luk i podlost. Misionari su doživljavali Kinu kroz poštovanje ili nepoštovanje svojih dogmi, kapitalisti u ostvarenju svojih finansijskih težnji. Putnici su doživljavali Kinu na njenim kuriozitetima; svoja estetska merila preko njena komfora i dragocenosti do kojih su došli za malen novac! Pisci su je doživljavali, mahom, preko izdava?kih zahteva što su formirani po ukusu tržišta, re?e na onom što se naziva afinitet i li?na savest. S platformi na koje su se postavljali, ljudi su davali svoje ocene, a neznatni su bili uzroci što su odre?ivali njihove simpatije i antipatije...“