Crveni cvet

Nedavno veoma zamašan broj plemi?a uspeo je da izmakne iz Francuske, i da se do?epa Engleske. O njihovom spasenju ho?ahu ?udne glasine; i ta bekstva u?estavahu i za?udno behu smela; narod je bio oko toga veoma uzrujan. Narednik Gropjer poslat je na giljotinu što je dopustio ?itavoj porodici plemi?a da umakne kroz Severnu kapiju, takore?i ispred njegovog nosa. Tvrdilo se da su ta bekstva organizovana od jedne bande Engleza ?ija je smelost izgledala bez premca, i koji su, prosto iz puke želje da se bave onim što ih se ne ti?e, provodili sve svoje dokono vreme u tome da iskradu žrtve koje su zakonito bile namenjene gospo?i Giljotini. Ove glasine uskoro osvojiše maha i dobiše ?udni huk. Nije moglo biti više sumnje da je banda mahnitih Engleza postojala; i držalo se da su oni pod vo?stvom ?oveka ?ija smelost i domišljatost izgledaše basnoslovna. ?udne pri?e pri?ahu se kako on i oni plemi?i što bi ih on spasao odjednom, ?im bi se obreli kraj kapija postajahu nevidljivi i izmicahu kroz kapije nekim neprirodnim na?inom. Niko nije video te tajanstvene Engleze; a što se ti?e njihovog vo?e o njemu se nikad ne govoraše druga?ije ve? s misti?nom jezom. Gra?anin Fukije-Tenvil dobijaše u toku dana komad hartije iz nekog misti?nog izvora: katkad bi ga našao u džepu gornjeg kaputa, drugi put bi mu ga predao neko iz gomile, u prolazu, kada je išao na sednicu Odbora javne bezbednosti. Hartija je uvek sadržavala kratko obaveštenje da je banda svadljivih Engleza za poslom, i potpis je uvek bio isti: mali zvezdasti cvet, crveni poljski cvet, koji se u narodu zove raznim imenima, a najviše smešnim imenom: Crveno crevce .