Sve moje sestre

Svako novo delo Laure Barne podizanje je uzbudljivog asocijativnog vrta, u kojem ni?u, rastu i ogledaju se biografije, ali i autorski citati i vertikalno konotirane fusnote. Takav je i roman  Sve moje sestre , pri?a o jedinstvenom Rastku Petrovi?u. Ovaj vrt obrastao je poeti?kim dokumentima daleko od narativne funkcionalnosti. One koja je od  glavobolje ,  pada klavira,   cijuka escajga  ili  hrastovog lista iza vlati kose  mogla da stvori delo mudre ?itkosti, koje nas, izme?u ostalog, nagra?uje strasnom, kaleidoskopskom verzijom drhtanja kroz kalvarije i putopise, mudrost i epohe, intimu i fascinaciju, istoriju i geografiju, porodi?no i ekumensko, slovensko i evropsko... U ovom romanu ?italac pronalazi svoju verziju suptilnog sižea, ali ne bi trebalo da hita za prioritetima... Jer tu su vesnici srpskog modernizma: Isidora Sekuli?, Danica Markovi?, Miloš Crnjanski, Sibe Mili?i?, Beta Vukanovi?, Brana Petronijevi?, Sava Šumanovi?, Marko Risti?, Moša Pijade i mnogi drugi... Tu su i  Nadežda, Zora i Milica, tri sestre  u sazvež?u koje beletristi?kim ume?em prebogat monolog Rastka Petrovi?a – svedoka vaskolike porodi?ne sudbine – osvetljava kroz iskušenja, bolove, simboliku albanske golgote, sjaj Pariza i juga Italije, ili šumove prapostojbine Afrike. Tu su i odjeci terazijskih koraka, romora i proglasa  hotelmoskovskih  senki iz Berlina, ratnih bolnica, galerija i vašingtonskih prozora s pogledom... Život je nekom sestra, a nekom brat. Nekom re?, misao i stih, nekome boja, a nekome samo privid zebnje i brige. Kad sve zasvetli i progovori, tad postaje toplo porodi?no gnezdo. Kad ruka zadrhti, u cev?ici kaleidoskopa pomere se, izme?u onih vertikalnih ogledalaca, zrnca boje i života...